Alegorija pećine

This is a translation in Serbian of the original English article The Allegory of the Cave
which was written and is copyrighted by S. Marc Cohen.

  1. Plato shvata da generalni obnlik čovečanstva može misliti, pričati itd., bez (onoliko koliko znaju) svesti o njegovoj teriji vladavine Formi.
  2. Alegorija ove pećine bi trebala da objasni ovaj pojam.
  3. U alegoriji, Plato poredi ljude koji nisu upuceni u Teoriju Formi sa zatvorenicima okovanim u pećini, bez mogućnosti da okrenu glave. Sve što oni mogu videti je zid pećine. Iza njih gori vatra. Između vatre i zatvorenika stoji ograda naspram koje mogu hodati lutkari. Lutkari, koji su iza zatvorenika, drže lutke koje bacaju senke na zidove pećine. Zatvorenici ne mogu videti lutke, prave objekte koji prolaze pored njih. Ono što zatvorenici mogu videti i čuti su senke i ehoi koji dolaze od objekata koji oni ne mogu zapravo videti. Ovo je ilustracija Platoove pećine:
    Iz knjige Veliki Platoovi Dijalozi (Warmington and Rouse, eds.) New York, Signet Classics: 1999. p. 316.
  4. Takvi zatvorenici ne razlikuju ono što vide od realnosti. Oni misle da su stvari koje vide na zidu (senke) istinite; I oni ne znaju ništa o pravom razlogu postojanja tih senki.
  5. Tako na primer kada zatvorenici pričaju, o čemu oni zapravo pričaju? Ukoliko je jedan objekat (recimo knjiga) nošen iza njih, I taj objekat baca senku na zid, I zatvorenik kaže: “Vidim knjigu,” o čemu on zapravo priča?
    On misli da priča o knjizi dok u stvari priča o senci. Ali on koristi reč “knjiga”. Na šta se to odnosi?
  6. Plato daje svoj dogovor u redu(515b2). Ovaj tekst ybunjuje mnoge lektore, I vrlo često je predmet rasprave. Prevod od Grube/Reeve pogađa suštinu:
    “I ako bi oni mogli pričati jedan s drugim, zar ne mislite da bi pretpostavili da se imena koja koriste odnose na stvari koje vide da prolaze ispred njih?”
  7. Plato smatra da bi zatvorenici u ovom slučaju grešili. Zato što bi koristili izraze iz sopstvenog jezika da bi onbjasnili senke koje im prolaze ispred očiju, umesto da objašnjavaju (što je po Platou jedino ispravno) realne stvari koje bacaju te senke.

    Ukoliko zatvorenik kaže “To je knjiga”, on misli da se reč “knjiga” odnosi na samu stvar u koju on gleda. Ali ne bi bio u pravu. On gleda samo u senku. Pravi predmet koji nosi naziv “knjiga” on ne moze videti. Da bi ga video, morao bi da okrene glavu.
  8. Platoova poenta: uopšteni termini našeg jezika nisu “imena” fizičkih objekata koje vidimo. To su zapravo imena stvari koje ne možemo videti, stvari koje jedino možemo projektovati umom
  9. Kada su zatvorenici pušteni na slobodu, oni mogu okrenuti glave I videti prave objekte. Onda oni shvataju svoju grešku. Šta možemo mi učiniti a da bude analogno okretanju glave I viđenju pravih objekata? Možemo shvatiti pravu Formu uz pomoć uma.
  10. Platov cilj u Republici je da opiše šta je neophodno da bi se dostiglo ovo reflektivno rayumevanje. Ali čak I bez toga, ostaje istina da naša sama mogućnost razmišljanja I govora zavisi od od Formi. Zbog jezika koristimo njihovo značenje time što dajemo “imena” Formama koje stvaraju objekti koje percipiramo.
  11. Zatvorenici mogu naučiti šta je knjiga iz njihovih iskustava sa senkama knjiga. Ali bili bi u krivu kada bi mislili da se termin “knjiga” odnosi na nešto što je bilo ko od njih ikada video.
    Shodno tome, možemo usvajati koncepte prema našem perceptivnom iskustvu I doživljaju fizičkih objekata. Ali bi grešili ukoliko bi mislili da su koncepti koje prihvatamo na istom nivou kao I stvari koje percipiramo.
Ovo su neke studentske ilustracije Platonove pećine
Treba vam brza recenzija Teorije Formi? Kliknite ovde